Hipertrofija je laički rečeno povećanje mišićne komponente (mase). Kada neko kaže da radi program za hipertrofiju, misli se da mu je cilj dobijanje čiste mišićne mase.

Do hipertrofije dolazi na sledeći način: Proces razlaganja (katabolizam) i sinteze (anabolizam) belančevina je jedan od osnovnih bioloških procesa. Prilikom intenzivnog mišićnom rada dolazi do konkurencije za ATP (adenozin tri fosfat): potreban je za funkcionalnu delatnost – mehanički rad, ali i za metabolizam belančevina. Energija za intenzivan mišićni rad se obezbeđuje iz anaerobnih izvora (dolazi do nagomilavanja laktata u krvi), ali istovremeno se ubrzava i razgradnja belančevina (jer nema dovoljno ATP-a za sintezu).

U periodu oporavka (samo ako se ishranom unese dovoljno belančevina) dolazi do povećanog unosa amino-kiselina i do povećane sinteze kontraktilnih proteina u mišićima koji su bili aktivni. Drugim rečima dolazi do superkompenzacije – belančevine se resintetišu do nivoa koji premašuje nivo pre rada, odnosno mišićna masa se povećava.

PODELA

Hipertrofija se deli na dve relativno nezavisne komponente: funkcionalna hipertrofija i nefunkcionalna hipertrofija. Funkcionalna hipertrofija utiče na povećanje snage mišića i podrazumeva zadebljanje miofibrila (delovi mišića koji imaju kontraktilna svojstva, odnosno od kojih zavisi sila/snaga kontrakcije). Nefunkcionalna hipertrofija podrazumeva povećanje zapremine sakroplazme (tečni deo mišićne ćelije koji odgovara citoplazmi drugih ćelija), tako da doprinosi povećanju poprečnog preseka mišića (oni postaju deblji/veći), ali ne doprinosi povećanju sile koju mišić može da ostvari, zato mnogi stručnjaci ističu da snaga pojedinih bodibildera nije proporcionalna veličini njihovih mišića. Funkcionalna i nefunkcionalna hipertrofija se ne dešavaju potpuno nezavisno, tako da doziranjem intenziteta možemo samo uticati da jedna od ove dve komponente ima dominantnu ulogu.

Untitled-1

                       Funkcionalna hipertrofija                       Nefunkcionalna hipertrofija 

Najvažnije je da tokom treninga u cilju hipertrofije koncentracije testosterona, hormona rasta, i insulina budu na visokom nivou, a koncentracija kortizola (hormon stresa) na što nižem nivou. Podizanje maksimalnog i submaksimalnog opterećenja na početku glavnog dela treninga pospešuje lučenje tesetosterona; unošenje amino-kiselina razgranatog lanca (BCAA) u toku treninga minimizira lučenje kortizola; izvođenje 6-12 ponavljanja “do otkaza” , posebna vrsta istezanja (ekscentrično kvazi-izometrijsko istezanje) i unošenje mešavine ugljenih hidrata, glutamina i ostalih proteina neposredno nakon treninga utiče na veće lučenje hormona rasta i insulina.